Marko Šelić aka Marčelo dolazi nam opet u Vintage Industrial Bar 5. ožujka gdje će isporučiti još jedan nezaboravan koncert, ali i predstaviti objedinjeno književno djelo ‘Malterego’ u četiri knjige. Marčelo je svojevrsni polimat, renesanski čovjek s kojim je uvijek zahvalno otvoriti različite teme, a tako je bilo i ovog puta.
Prošle godine negdje u ovo vrijeme vodili smo razgovor inspiriran studentskim prosvjedima u Srbiji, kad se „pumpalo“ na sve strane kao što u tom trenutku nismo znali da će se ubrzo dogoditi onaj dotad najveći 15. marta u Beogradu. No rasla je paralelno i agonija limba u kojem se nalazilo društvo pritisnuto najraznovrsnijim represivnim metodama. Kakvo je stanje sada?
Marčelo: Borba i dalje traje, represija se povećava; zver je u ćošku, tu pokušava da se konsoliduje i sve je opasnija. Najviše na svetu bih voleo da ovaj razgovor počinjemo sumiranjem pobede, ali ljudima je jasno – premda im nije milo – da višedecenijsko zlo ne možeš da iskoreniš tako brzo. Nije ta fraza slučajna: iskoreniti; kad korenje ide tri decenije u dubinu, čupanje je mučan proces. Paradoksalno, obe strane bore se za slobodu – samo što se mi borimo za ovu slobodarsku slobodu, a oni za onu nezatvorsku, jer u iole uređenom sistemu tamo bi im odavno bio smeštaj.
Poznato je da si veliki kritičar društvenih prilika, no s tim kod čovjeka prilično raste i skepticizam. Koliko nade polažeš u izbore koji bi trebali biti raspisani i ako budu raspisani?
Marčelo: Zdrava skepsa je okej, dok god te ne pretvara u cinika – cinik se predao, i sad se bavi podjebavanjem onih koji nisu, praveći se da stoji sa strane situacije koja zapravo i njega samog opkoljava. Cinik je duhovit, zato što ume da napravi šarm od svog kukavičluka; ume biti simpatično za kafanskim stolom, ali nimalo ne pomaže situaciji u kojoj smo. Ovde nam treba da, uprkos svojim sumnjama i skepsama, budemo u akciji, jer druga strana svakako jeste.
Ostaje nam da svako u sopstvenom dvorištu brani ljudskost kako god zna i ume.
Baciš li oko i na zbivanja u Hrvatskoj i na tu unisonu novonormalnu modu maskiranih crnokapuljaša organiziranih kako bi utjeravali strah u kosti?
Marčelo: Šta da vam kažem, komšije, kod nas je to uveliko prisutno, od prestonice pa do sasvim malih mesta. Obično se misli da to u EU ne može tako, ali eto. Celi svet je nagnut na zabrinjavajuću stranu.
Kad smo pričali prošle godine Trump je tek bio došao na vlast, a potom je ono što volimo zvati Balkanizacijom uskoro uhvatilo cijeli svijet. Ono što su tada elite prigrlile, danas neki analitičari otvoreno zovu fašizmom. Kako komentiraš to da su i SAD i Evropa danas neusporedivi s onim što su bile prije svega godinu dana?
Marčelo: To da je svet generalno na lošem mestu proročki je kazala Mira Furlan, na književnom festivalu „KROKODIL”, prilikom svoje poslednje posete Beogradu. Onespokojavajuće vesti stižu odasvud, nismo savremenici lepe epohe. Našim ljudima uvek je u glavi bila opcija da jednog jutra ustanu, kažu „neću više da se igram” i odu nekud preko; sad se i to bekstvo čini prilično jalovim. Na to se u „Vatri u mraku” misli stihom „…ili zapaliti odavde, al’ GDE?” – nije bilo prostora da u pesmi opširnije razrađujem taj aspekt, ali da: nešto opako i naopako ponovo je pokuljalo iz čovečanstva. I kako bega nema, ostaje nam da svako u sopstvenom dvorištu brani ljudskost kako god zna i ume.
Možda je sad trenutak da se okrenemo tvom stvaralaštvu, za početak književnom. Koliko znam izlazi (ili je već izašlo) u četiri knjige objedinjeno djelo „Malterego“ koje je tematski, kad moram reći nažalost, nikad aktualnije jer očigledno se razni raspadi ne mogu spriječiti, pa bar postoji utjeha da ih se artikulira. Iskreno, znao sam za prve dvije knjige jer je nažalost fluktuacija književnih naslova između naše dvije zemlje ‘uspješna’ kao da su u pitanju dva planeta, pa moram ovako, pomalo zakašnjelo pitati, što donose treća i četvrta knjiga?
Marčelo: Prvo da raščistimo oko brojanja – jer samo se meni filologu, koji veze s matematikom nema, moglo desiti da napravi trilogiju u četiri knjige. Stvar je samo u tome da jedan od naslova ima dva toma, pa otud tri romana a jedna knjiga više. „Intronaut“ je nova, poslednja u tom nizu, kojom se priča završava, i kako sam naslov nagoveštava – manje je o onome spolja, a daleko više o unutrašnjem sukobu. Glavnog junaka prošli roman je i ostavio na mestu gde je suočenje sa sobom prilično neizbežno, i budući da priču mahom svrstavaju u „psihološki triler“ – mada se, kao i sve što radim, prilično izliva iz korita bilo kog žanra – nadam se da će čitaocima rasplet biti zanimljiv. Paralelno s tim, to je knjiga o ljubavi prema priči i pripovedanju, o uzaludnosti i neizbežnosti pisanja, o toj istovremenoj nemoći i svemoći – te o tome koliko je sudbina autora u rukama junaka, iako se obično misli obrnuto. Zvučaće pompozno ako kažem da me je ova priča spasla, ali zaista je tako.
Hoće li biti u ponudi na merch štandu i to objedinjeno izdanje na tvom skorašnjem koncertu u Vintage Industrialu u Zagrebu?
Marčelo: Trebalo bi, da, sve četiri knjige. S predivnim koricama maestra Ivice Stevanovića, ovo je ultimativno izdanje „Malterega”, iznova prečešljano i napokon dovršeno – što u današnje vreme nije nevažno, jer mnogi se drže onog gesla kao za serije: „Gledaću kad se završi, ne mogu da čekam između sezona.” Pa, evo nas: to je taj trenutak, radujem se novim čitaocima.
Iskustvo me uči toj čudnoj okolnosti da što si ličniji, to se ljudi više identifikuju i nalaze nešto svoje u onome što radiš.
Vjerujem da će tu biti i bogato urađeno dvostruko vinilno izdanje tvog posljednjeg, mogu reći već kultnog albuma „Nojeva varka“?
Marčelo: Tako je, i posebno ti hvala na tom komplimentu. „Varka” je album rađen iz sve snage, praktično dupli ako gledamo minutažu; naš šesti studijski, a prvi strogo konceptualni: pesme funkcionišu kao poglavlja romana ili pak scene mjuzikla, radnja se nastavlja iz jedne u drugu. Usudili smo se na taj izazov iako svi razlozi govore protiv, te sad je era singlova, te ljudi nemaju pažnje ni za „obične” albume… ali verovali smo u svoju publiku, i ne samo što nimalo nismo pogrešili, nego nam se tim albumom publika i proširila, što se ne dešava često s beskompromisnim projektima. Pesme na stranu, potrudili smo se da fizičko izdanje bude i lep predmet – jer kao što davno reče jedan profesor s mog faksa: „Ovo je dobra knjiga, pa zašto ne uložiti još samo malo dodatnog truda da dobro i izgleda.”
Zanimljivo je da opet dolaziš u Vintage Industrial. Izvođači i bendovi iz Srbije uglavnom cirkuliraju na gostovanjima od jednog do drugog klupskog prostora. Kod tebe se doima da ti je Vintage Industrial po mjeri? Mislim, atmosfera je uvijek fantastična.
Marčelo: Da, štimung Vintagea veoma nam prija, fino stojimo jedni drugima, mada nam je zaista bilo sjajno i u svim drugim prostorima gde smo kod vas svirali. Naravno, suština je uvek u atmosferi kakva se stvori, daleko više no u enterijeru – ali na tragu onoga što maločas rekoh, ako je pride i ambijent lep, još je lepše.
Pomalo mi je blesavo pitati te za novi album jer višeslojnost „Nojeve varke“ jednostavno ne zastarijeva. Vratim mu se ponekad i obično me na neki način ugodno iznenadi. Jednostavno je u pitanju album koji se može dugo konzumirati, pa je možda bolje da te upitam koliko ti vremena ostaje za glazbu, jer koliko god ti puta na koncertima govorio: „Depra, depra, depra“, ta tvoja depra je ljekovita i za nas u redovima publike, a vjerujem i za tebe?
Marčelo: Zvuči kao slogan, s tim što za razliku od političara mi svoja obećanja shvatamo ozbiljno (smeh). Zez na stranu, to je autoironija, jedan od stubova mentalne higijene – upravo: antidepresiv. Umetnost je teren gde se suočavamo sa svojim dilemama, postavljamo pitanja i pronalazimo odgovore – bez ikakve pretenzije da budu univerzalni, to ostavljamo motivacionim govornicima i lajfkoučevima. Međutim, iskustvo me uči toj čudnoj okolnosti da što si ličniji, to se ljudi više identifikuju i nalaze nešto svoje u onome što radiš. Možda su nam teme isuviše mračne za nečiji ukus, ali bend je zapravo moja sigurna zona: ta magija u koju uplovimo skupa, to drugarstvo, to zajedništvo čini nas hrabrijima i sposobnima da se uhvatimo ukoštac s bilo kojim temama. Pesme su mračne, ali vajb svirki nije. I da: počinjemo rad na novom albumu upravo, „stay tuned”.
