Nafta i gas, žila kucavica srpske privrede, ponovo su u centru geopolitičke drame. Dozvola OFAC-a da nastavi sa snabdevanjem Rafinerije Pančevo, najvažnije za nesmetan rad NIS-a, još nije stigla, pa se stiče utisak da je njena sudbina „zamrznuta” negde u Vašingtonu. Posledice ovog zastoja mogu biti teške – po Srbiju, privredu i hiljade zaposlenih.
Ne samo Vašington, već i Moskva ima svoj udio u ovom scenariju. Sankcije i blokada ruskih računa sprečavaju kompaniju da proda imovinu, pa je Rafinerija u Pančevu, koja je ključna za Srbiju, postala “kamen oko vrata”. Dok Gasprom ostvaruje godišnji profit od 14,8 milijardi dolara, NIS-ovih 153 miliona evra gotovo je neprimetno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je istakao:
– Nedvosmisleno je da Rusi ne žele da prodaju NIS, i nije u pitanju novac, već politika, što će rezultirati prestankom rada rafinerije. Ovim gube 370.000 eura dnevno, a njihova je stvar kada žele da ugase rafineriju. Dali smo dozvolu za gašenje jer nema promjena u odluci Washingtona.
Rafinerija prelazi na “hladnu cirkulaciju”
Zbog nedostatka sirove nafte, rafinerija prelazi sa toplog na hladni tok, što znači da njena postrojenja prestaju da rade. Stručnjaci upozoravaju da je ovaj “mirni režim” složen i skup:
– Nijedna moderna rafinerija ne može da radi sa 10 odsto kapaciteta. Ispod tehničkog minimuma procesi postaju nestabilni, katalizatori se oštećuju, a proizvodnja može postati ekološki rizik – objašnjava Miloš Zdravković, energetski stručnjak.
Prema riječima Željka Markovića, postoje dvije vrste konzervacije: jedna omogućava brz povratak na radni režim, dok potpuni prekid rada može trajati više od četiri mjeseca i ugroziti cjelokupno poslovanje preduzeća, uključujući blokadu računa i rizik od bankrota.
Ekonomista Vladimir Vasić dodaje:
– Ćutanje OFAC-a otvara mogućnost sekundarnih sankcija. Ukoliko država ne preduzme mere, NIS bi mogao da se nađe u situaciji da poverioci svoja potraživanja traže putem stečaja. To bi direktno ugrozilo radna mjesta i energetski sistem zemlje.
Radnici i dalje rade, ali neizvjesnost raste
Za sada oko 2.700 zaposlenih u Rafineriji i Petrohemiji nastavlja da radi po standardnim procedurama iz planiranih obustava. Neki od njih uskoro će morati da iskoriste stari odmor, a mogli bi uslijediti i prisilni odmori. Ukupno je u zoni potencijalnog rizika više od 13.000 radnika NIS-a, a ekonomske posledice osetiće građani i privreda Srbije.
Nacionalizacija ruske imovine u NIS-u se sve češće pominje kao realna opcija. To bi, smatraju stručnjaci, moglo da bude rešenje koje štiti nacionalne interese Srbije i obezbeđuje energetsku i ekonomsku bezbednost, po cenu geopolitičke konkurencije velikih sila.
– Gašenje rafinerije prijeti gašenjem ne samo proizvodnje, već i stabilnosti cijelog sektora. Država mora odlučno da reaguje, ako treba i nacionalizacijom, kako bi zaštitila svoje interese – zaključuje Vasić.
(Telegrafsko poslovanje/Flash Business)
