Tri dana Hills of Rock festivala 2024: Plovdiv je mesto za biti

Nakon što su preskočili jedno leto, s petim izdanjem Hills Of Rock se vratio na mape festivalskog života. Trodnevni, mlad i ambiciozan festival održava se u Plovdivu, gradu koji sam po sebi ima autentičan duh i istoriju.

Malo činjenica o Plovdivu: Plovdiv je najstariji grad u Evropi, i drugi je po veličini u Bugarskoj, lociran je u centru države i lako je dostupan sa svih strana. Plovdiv je bio kulturna prestonica Evrope 1999. i 2019, osim festivala, definitivno ga vredi razgledati i turisticki. Organizatori iz Fest Team-a su objasnili da je razlog da se prošlo leto preskoči taj što nisu mogli da obezbede dovoljno dobar line up, što u potpuno podržavam, i da će se potruditi da se vrate s još jačim line up-om nego pre.

Da li je čekanje vredelo i da li su uspeli da ispune obećanje? Reklo bi se – apsolutno da. Za pohvalu je i hrabrost organizatora da pozove popriličan broj modernih, aktualnih bendova, koje bugarska publika nije imala prilike da gleda, umesto da računaju samo na proverene i već sto puta viđene, što je popriličan rizik, pogotovo na balkanskim prostorima. Ipak, među izvođačima su se našle i neke klasične njuske, što bi se reklo bilo je za svakoga po nešto.

Festival nije velikog kapaciteta, čine ga kompaktno skockane dve manje bine i jedan main stage, uz klasično za sve festivale: klopa-zona sa raznovrsnom kuhinjom, šankovi, merch šator, promo booth-ovi, kao i selfie corner. Manje bine su namenjene za lokalne bendove, a main za svetske zvezde, s jednim isključenjem – na main stage-u se našao samo jedan domaći bend, koji je otvorio prvi dan festivala.

Četvrtak, 25. jul, dan prvi

Ulazimo na fest oko 18 časova i već je poprilično puno ljudi, mešaju se zvukovi sa bina, red ispred merch šatora je dug, a posetioci koji se muvaju haotično oko nas su šarenoliki – gotičari, pankeri, core-aši, metalci, rokeri, svih uzrasta. Ono što je spajalo tu raznoliku publiku, i što se baš videlo, je ljubav prema muzici, otvorenost i pozitivnost. Naravno, prvog dana dominiraju Korn majice, mnogo njih je još tad zauzelo prve redove ispred bine, čekajuci omiljeni bend. Novitet je bio to što je ceo prostor ispred glavnog stage-a bio prekriven plastičnim platformama, koje sprečavaju da se diže oblak prašine u toku šutke, što je bio problem na prethodnim izdanjima.

Nakon pomenutog bugarskog benda Me And My Devil, na glavni stage izlaze englezi Loathe, po prvi put u Bugarskoj. Loathe – bend modernog zvuka, koji majstorski miksuje agresivne rifove i vokale u djent-post hardcore fazonu sa melodičnim i harmoničnim deonicama, neki ljudi bi rekli da zvuče kao agresivnija verzija Deftones-a, ali svakako imaju svoj šmek. Bend je poprilično energičan i publika je to uzvratila adekvatno.
Nakon njih nabrzaka obilazimo Stroeja stage, gde je na bini Nocktern, sastravljen delom od članova već nepostojećih math-core Them Frequencies, sadašnji zvuk je ambientalni, alternativni rok, dok su na Na Tamno stejdžu talentovani Цар Плъх – alternativni rok bend, poprilično propraćen publikom ispred sebe.

Ponovo smo na glavnoj bini, gde ispred banera ilustrovanog omotom aktualnog albuma „Smile“ na scenu izlazi Skindred. Bend, poznat i srpskoj publici, nastupima na Exitu i Arsenalu, pokazao se u poznatom svetlu – energičan i pozitivan vajb. Harizmatični frontman Benji, koji je menjao outfit na skoro svakoj pesmi, je vešto animirao publiku da peva i skače sa bendom. Osim par pesama sa zadnjeg albuma, prošli su kroz poznate hitove „Nobody“, „Rat Race“, „Kill The Power“, i završili sa Skindred trademark-om „Newport hellicopter“, gde je publika vrtela majice i marame iznag glave za vreme „Warning“.

Skok do Na Tamno stage, gde sviraju nu-metal veterani iz Sofije Fyeld. Groovie rifovi, repovanje, vrištanje, melodični vokali, šutka u publici. Svirali su pesme sa aktuelnog albuma „Nihil Ultra“, kao i stare hitove, na setlisti se nasao i „Omen“ od Prodigy-a.
Kanađani Spiritbox preuzimaju scenu na main-u tačno u 21 čas. Pratim vokalistkinju Courtney LaPlante još od njenog prethodnog bend IWRESTLEABEARONCE, koji nažalost više ne postoji, ali smo imali priliku da ga slušamo u Beogradu 2014. Tad je na gitari bio i sadašnji gitarista Spiritbox-a, i njen suprug, Mike Stringer. Od te 2014. Courtney je neverovatno napredovala vokalno, kao i što se tiče scenskog nastupa, i definitivno mi je jedna od omiljenijih ekstremnih vokalistkinja. Spiritbox je od onih bendova, koji su odmah nakon pojave eksplodirali i našli se na listi najvećih festivala, kao i support act za neke od najvećih bendova, poput Bring me the Horizon, a trenutno su na turneji sa Korn, I mogu reći da definitivno to zaslužuju. Masa je vatreno reagovala, a ni deo publike koji nije bio upoznato sa bendom nije ostao ravnodušan, jer je njihova harizma zarazna.

Headlajner te večeri je bio američki Korn. Još pre nego što se bend pojavio na bini, dok je na led monitorima stojao samo Korn logo, publika je već bila naelektrisana. Po zvaničnim podacima ispred bine se našlo 20  hiljada ljudi, vatreno podržavajući bend od početka do kraja. Ovog leta je 30 godina od objavljivanja self-titled debjut albuma, koji je već stekao legendarni status, album koji je gamechanger, i ja sam očekivao da će akcenat biti na njemu, ali smo čuli svega 3 pesme sa istog. Krivo mi je što je moj miljenik Fieldy i dalje u hiatusu. Pevač Jonathan Davis je pomenuo tridesetogodišnjicu benda i zahavalio se Korn armiji na bezrezervnoj podršci tokom svih tih godina. Zanimljivo mi je bilo što je to bio drugi koncert Korn-a za tekuću godinu, a prošle godine su imali jedva četiri nastupa, ali se to nije primetilo na bini, bend je dao 100% od sebe za publiku. Prošetali su nas kroz celu diskografiju i najveće hitove – „Blind“, „A.D.I.D.A.S.“, „Here To Stay“, „Good God“, „Got The Life“, „Falling Away From Me“, „Coming Undone“, „Clown“, „Rotting in Vain“, „Y’All Want A Single“, „Right Now“, „Shoots and Ladders“, a kulminiralo je poslednjom pesmom – „Freak On A Leash“.

Galerija fotografija – Hills of Rock 2024 – dan prvi – Plovdiv

Petak, 26. jul, dan drugi

Stižemo na fest malo kasnije, i na glavnom stage-u su već prošli Ghostкid, i upravo  Baroness predstavlja svoj post-rock/alternative metal, ali mi idemo na Stroeja stage, gde, iako je festival namenjen rok i metal publici, nastupaju underground reperi Жлъч, Григовор i Гена. Obučeni su u death metal majice, a ispred bine ima jedno 3 hiljade metalaca, koji znaju sve tekstove njihovih socijalno angažovanih pesama.

Negde oko 21 čas na glavnu binu izlaze šveđani Imminence. Pevač u košulji sa trigerima i violinom u rukama, što je nesvakidašanj prizor i zvuk za metalcore bend, izjavio je da su srećni što su se vratili u Bugarsku nakon sedam godina. Promovisali su „The Black“, album koji je izašao pre par meseci.

Dolazimo na Na Tamno stage u trenutku kad je na bini kao gost vokal šarmantna Ada iz benda Paraplanner, njen nežni glas dopunjuje pesmu „Congaratulations!“ benda Expectations. Pesma je sa aktuelnog izdanja ovog post-hardcore benda, poznatog i srpskoj publici, koji se predstavlja se u uobičajenom svetlu – energičan nastup uz kombinaciju agresivnih vokala i melodičnih deonica. Ne izostaju ni za hardcore klasični govori protiv seksizma, rasizma i homofobije.

Nakon Expectations izlazi sastav poznat na balkanskim prostorima, a i šire, hardcore bend Last Hope, koji takođe obeležavaju 30 godina na sceni, i po rečima vokala Aleksa, polako spremaju novi album. Aleks sa bine kaže da je to jedna od retkih pojava benda uživo za ovu godinu, i tera ljude ispred bine da iskoriste priliku. Publika je to i uradila. Set je propraćen mosh-om, crowd-surfing-om, sing-alongo-vima, a ogroman circle-pit je podigao prašinu i pretvorio je u tornado.

Možda najupečatljiviji i znažajan nastup za festival imao je headliner drugog dana Bring Me The Horizon. O razlozima malo kasnije. Bring Me The Horizon je jedan od najznačajnijih ekstremnih bendova današnjice, nominovan za Grammy, vrhunska produkcija na koncertima i spotovima, saradnja sa svetskim zvezdama, i milionima vernih fanova u celom svetu. Naravno, to se ne odnosi na Balkan, jer Balkan je druga planeta i na našim prostorima bend je ekstremno ne-popularan. Ceo scenski nastup je konceptualno zamišljen, na početku koncerta na bimovima se pojavljuje E.V.E. – veštačka inteligencija, koja nas uvodi u priču i pita publiku: Da li ste spremni za veče koje ćete pamtiti celog života? E.V.E se povremeno pojavljivala i tokom seta.

Iako je nastup strogo konstruisan, bend je izašao par puta van šablona za svoje fanove iz Bugarske, što je možda i srž svega, jer najbitnija stvar je da publika bude zadovoljna. Prošetali su nas kroz najveće hitove „Shadow Moses“, „Mantra“, „Obey“, „Kingslayer“, „Teardrops“, sve propraćeno piro-efektima i energičnim nastupom. A možda najupečatljiviji momenat je bila pojava folklornog ansambla Mystery of Bulgarian Voices, koji je izveo celu „Ergen Deda“, što je zapravo intro pesme „Parazite Eve“. Jedinstven momenat, oduševljena publika je pevala i udarala nogama u ritmu. Specijalan trenutak, i najbolji poklon za svoj 18. rođendan, dobila je mlada devojka koju je Oli pozvao da sa bendom peva benger „Antivist“. Sledi encore tokom kog su na video bimovima prikazali celu dvadesetogodišnju istoriju benda. Nakon toga se Oli vratio i priznao da, kako je to zadnji koncert na turneji, i iako obično u tom delu silazi kod fanova, ovog puta je prilično umoran pa moli da mu ne zamere, ali je na kraju rekao: Šalim se, naravno, dolazim kod vas. Držao je kameru a na videobimovima smo mogli videti šta snima – fanove oko njega, koji ga grle, pevaju i plaču, za vreme pesme „Drown“. Set se završio himnom „Throne“, gde je cela masa skakala i pevala, i nakon završetka dugačkim aplauzom otpratila bend.

Da se vratim na to zašto je njihov nastup značajan za sam festival. Prvo, pre njihovog nastupa sam ispratio raspoloženje na društvenim mrežama nastroenieto, bilo je dosta predrasuda i skeptičnih ljudi, ali na samom festivalu niko od prisutnih nije ostao ravnodušan ili razočaran. Nakon festa sam čitao utiske fanova, kao i recenzije festivala na sajtovima – svi su bili oduševljeni i pozitivno iznenađeni. Drugo, taj nastup je definitivno privukao pažnju, što je dobra reklama za fest i bendove tog tipa. I treće – ovakva povezanost bend i publika je retko viđena, pokazali su kako bend treba da radi. Koncert za pamćenje.

Galerija fotografija – Hills of Rock 2024 – dan drugi – Plovdiv

Subota, 27. jul, dan treći

Combichrist, poznat domaćoj publici s par koncerata u Srbiji, uključujući i sa Rammstein-om, su upravo završili promovisanje aktualnog albuma „CMBCRST“ na glavnom stage-u, i na istu izlazi industrial metal bend Pain. Vokal Peter Tägtgren izjavio je da je srećan što je ponovo na omiljenom mestu za sviranje, i, uzimajući u obzir da je njegov drugi bend Hypocrisy izbacio oficijelni DVD snimljen u Sofiji, sklon sam da mu verujem. Set je propraćen zanimljivim crtaćima na video bimovima i promenom outfita članova benda, headbangovanjem, а šareni rekviziti su leteli u publiku, koja je povremeno skandirala Pešo, Pešo. Bend nas je prošetao kroz diskografiju, čuli smo simbolične pesme „Zombie Slam“, „End Of The Line“, „Party in My Head“, „The Great Pretender“, a set su završili svojim možda najvećim hitom „Shut Your Mouth“.

Sledi Suicidal Tendencies, crossover/thrash-core bend iz LA-a, osnovan davne 1980, bend kroz koji su prošli jedni od najznačajnih muzičara ekstremne muzike, kao naprimer bassista Metalike Rob Trujillo i bubnjar Dave Lombardo iz Slayera. Na bini u Plovdivu u postavi je Jay Weinberg, koji je do nedavno svirao bubnjeve u Slipknot, kultni basista Josh Paul, gitaristi Ben Weiman i Dean Pleasants, predvođeni vokalom Mike Muir, za kog sam se blago šokirao kad sam shvatio da ima 61 godinu, ali nimalo nije izgubio svoju energiju i cyco-pogled u očima. Set je započeo  kultnom „You Can’t Bring Me Down“, nastavio sa hitovima „Lost Again“, „Send Me Your Money“, „War Inside My Head“, „Subliminal“, „I Saw Your Mommy“ i „Lovely“. Za vreme pesme „Cyco Vison“ smo videli ogromal wall of death i to dva puta. Pre nego što su počeli „Possessed To Skate“ Mike je pozvao na binu nekoliko dece iz publike, koji su ostali do kraja seta, dok se tokom poslednje pesme „Pledge Your Allegiance“ uz poziv Ovo je vaša bina, scena napunila fanovima, koji su divljali sa bendom. Posle nastipa Mike je ostao na bini da bi se slikao sa fanovima koji su to želeli.

Šta se dešavalo tokom večeri na Stroeja stage – naleteo sam na ТДК, prilično ispraćen od strane publike, samo mi nije bilo jasno zašto je neki lik bukvalno roštiljao nasred bine, dok su ostali sedeli za stolom i pili rakiju. Kasnije sam na blic pogledao rok veterane Panican Whyasker, koji su se okupili nakon par godina. A nakon 20 godina pauze, i nu metal/alternative rock bend Portokal se vratio i obradovao brojne fanove ispred bine.

Vreme je za glavni bend te veceri – death metal vikinge Amon Amarh. Crna zavesa pada tačno u 22:45 uz prvi riff bengera „Raven’s Flight“ i prenosi nas u drugu epohu, u svet iz mitologije. Bina je dekorisana dvema ogromnim viking statuama sa svetlećim očima i velikim šlemom sa rogovima između, gde je smešten bubnjar. Toplota vatre piroefekata nas je oduvala još u prvoj sekundi nastupa. Muzičari u viking simbolima i atributima moćno headbang-uju, a publika sa podignutim horns rukama se pretvorila u njihovu armiju. Pevač je naučio par izraza na bugarskom uz prilično dobar naglasak, te je bodrio svoji verne „vojnike“ ispred sebe. Tokom seta se menjala scenografija i akteri  – brodovi, zmajevi, bogovi, vikinzi. „Deceiver Of The Gods“, „Guardians Of Asgaard“, „The Way of Vikings“, „First Kill“, „Raise Your Horns“ je deo hitova koje je publika imala priliku da čuje i vidi, a za vreme „Put Your Back Into The Oar“ pevač Johan je pozvao publiku na veslanje vikingškog broda. Set se završio sa „Crack The Sky“ i „Twilight Of The Thunder God“ uz obećanje da će se bend vratiti ponovo.

Tako se završila i bajka Hills Of Rock 2024. Karte za sledeću godinu su već u prodaji. Obećavamo da ćemo se i mi vratiti.

Autor: Vasil Vasev

Galerija fotografija – Hills of Rock 2024 – dan treći – Plovdiv