Prije dvije godine za porodicu Penny iz Kanada nije bilo sumnje, a kada su odlučili da svoj prelepi grad Kvebek zauvek zamene malim srpskim selom Kušiljevo, blizu Svilajnac. Nakon što su proputovali svet u potrazi za savršenim domom i toplijom klimom, Peni – majka Džesika, otac Vejn i sinovi Ašer i Teo – nastanili su se u Srbiji, a sada za Telegraf.rs pričaju kako su došli u našu zemlju, kako su izabrali baš ovo selo, ali i zašto danas, posle ni dve godine, ne pomišljaju da se vrate u rodnu Kanadu.
Dok se njihova kuća, koju su nedavno kupili u Kušiljevu, još renovira da liči na pravi srpski, topli dom, sa Penijevim, odnosno sa majkom i dva dečaka, upoznali smo se u mesnoj kušiljevskoj osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“, gde njihov stariji sin Ešer ide u osmi razred, a mlađi šesti brat Teo.
Prvo, pomalo zbunjena što su ona i njena porodica i dalje atrakcija među meštanima, ali i svima koji čuju njihovu priču, pred kameru našeg portala stala je majka Džesika Peni (40), koja nam je u prijatnom razgovoru na engleskom detaljno objasnila šta ih je motivisalo da se presele u Srbiju, i to u ovo malo selo, koje ni Srbima nije dobro poznato?
I odmah smo je pitali, a kako kaže, nismo jedini, zašto su, pobogu, došli ovdje, pored divne Kanade?
“Doselili smo se prije dvije godine. Čuli smo za Srbiju kada smo istraživali klimu, tražili smo mjesto koje je malo ugodnije, ako mogu tako reći, nego u Kanadi, jer tamo imamo jako oštre zime. I nakon putovanja kroz nekoliko zemalja nekako smo naišli na Srbiju i počeli istraživati da bismo, valjda, shvatili da li bi to bio dobar izbor za nas. I tako je počela naša mala priča o selidbi, kako je Jessica počela.
Iako mnogi stranci, nažalost, imaju brojne predrasude o našoj zemlji, a jedna od njih je da je naša zemlja nesigurna, Džesika ističe da je ovde mnogo bezbednije nego bilo gde drugde, te da je upravo kroz video snimke na Jutjubu shvatila koliko je zapravo dobar i kvalitetan život u Srbiji. Zanimljivo je i zašto su se odlučili za Svilajnac, a ne za Beograd ili možda Novi Sad, koji su među strancima daleko poznatije srpske destinacije.
Hteli smo da živimo u Srbiji sa Srbima
“Gledali smo dosta videa na Jutjubu da vidimo kako izgleda život u Srbiji. A onda smo posle toga odlučili da idemo u ‘lov’ i da putujemo i gledamo kuće. Nismo hteli da se selimo u Novi Sad, koji je veoma popularan među ljudima koji se sele u Srbiju. Nismo želeli da se selimo i da budemo sa drugim strancima (iseljenicima), želeli smo da živimo u Srbiji sa Srbima. Pa smo počeli da gledamo po raznim gradovima, ali smo počeli da gledamo razne gradove… nisu bili ‘prikladni’ za nas onda smo nastavili potragu Našli smo Svilajnac koji nam se činio jako lijep, ne prevelik, blizu svega. I onda pored njega nađosmo Kušiljevo, to je jako malo selo koje je jako, jako dobro održavano i bezbedno. Tamo smo našli svoj dom, rekla bih da je naša kuća iz snova ovde u Srbiji“, priča nam Džesika, koja trenutno radi od kuće za jednu kanadsku kompaniju, o njihovom zanimljivom putovanju u srpsko selo.
Ni nakon dvije godine oduševljenje Penijaca, za naš narod, za srpsku hranu i kulturu, nije jenjalo niti je nestalo.
“Zaista mi se sviđa kako je sve ovdje porodično. Deca se igraju napolju u Kušiljevu. Sigurno je. Znate, nekako je opuštenije. Neke vrijednosti koje su izgubljene na drugim mjestima još uvijek žive ovdje. I znaš, mislim da ovdje ima poštovanja i svih tih stvari. I vrijeme je mnogo ljepše. Što se tiče hrane, ovdje je sve fokusirano na meso. Dakle, kada sam prvi put naručio obrok u restoranu, bio sam prilično iznenađen količinom mesa na tanjiru. Mislim da je hrana, voće i povrće bolja nego drugde. Tako da sam dosta zadovoljan hranom, kulturom. Volim sve proslave i događaje na koje možete ići, pijace i sve te stvari. Ljudi se svuda druže jedni s drugima. I sigurno je. Moja djeca mogu biti vani noću. Ne brinem gde su i da li su bezbedni“, kaže oduševljena Džesika, koja ne planira da se vrati u Kanadu niti da napusti Kušiljevo.
„Što se mene tiče, u Srbiji se osećam sigurnije nego bilo gde gde sam bio, mogu to da kažem. Nemamo planove da se nikamo selimo odavde“, rekla je Kanađanka Džesika na kraju razgovora.
U razredu smo našli i vrijedne mlade Kanađane, Eschera i Thea, koji su također bili raspoloženi za razgovor sa nama. Prema njihovim rečima, dele majčino oduševljenje Srbijom i Kušiljem, pa za sada ne planiraju da napuste ovo malo mesto koje ih je, kako nam kažu, srdačno dočekalo i gde su sklopili mnoga nova prijateljstva.
I mali Kanađani su se zaljubili u Kušiljevo
“Volim Sviljnac jer je malo mesto i ima dosta dece sa kojima mogu da se igram. Ne moramo toliko da pričamo dok se igramo, pa je to dobro, jer ne znam baš srpski. U Kušiljevu su odeljenja manja i ljudi su ovde, po mom mišljenju, ljubazniji”, rekao je Teo, učenik šestog razreda koji još uvek ima osnovne reči na Kugšiljevu, ali zna srpski jezik. njegov omiljeni predmet u školi je fizičko vaspitanje.
Teom su oduševljeni i njegovi drugovi iz razreda koji mu pomažu da savlada gradivo i jezik, dok s njim napreduju kada je engleski jezik u pitanju.
Za Telegraf se javio i Teov stariji brat Ešer, sada učenik osmog razreda OŠ Kušilje, koji nam je odmah na početku razgovora rekao da u Srbiji, osim dobrih ljudi, hrane i prijatelja, najviše voli srpsko podneblje.
“Ovde je jako lepo i vreme je mnogo bolje ako uporedimo sa Kanadom. U ovo vreme napolju ima bar jedan metar snega. Takođe, ljudi su ovde veoma prijatni. Što se tiče mojih drugova iz razreda, svi su veoma susretljivi i ljubazni. Ne želim da se vraćam u Kanadu, sigurno na duže vreme”, kaže nam Ešer, a onda nam pokazuje kako je učenje srpskog jezika daleko, a onda nam pokazuje da je njegov jezik daleko. predstavljajući se na srpskom, ali ističe i da mu se dopadaju nazivi naših planina, kao što su Kruščica i Babin zub, pa primećuje da u nazivima naših vrhova ima dosta ‘baba’.
Zaljubili su se u hamburgere i ćevape
Osim lijepog vremena, Esher je oduševljen našom hranom, a najviše voli hamburgere i ćevape.
Učiteljima ove dvojice malih Kanađana nije bilo lako na početku njihovog dolaska u srpsku školu kod Svilajnca, a kako nam kaže profesorka geografije Suzana Jovanov, koja predaje obojici i koja ističe da je ovo jedan od najvećih izazova u njenoj dugogodišnjoj karijeri, ali da su zajedno, vrednim radom i zalaganjem, uspeli da prebrode sve jezičke barijere.
“Izazov je definitivno bio ogroman. U početku je bilo zanimljivo imati strance među učenicima, nama je to tako neobično. Prvo su nam bili zanimljivi, a onda je zaista postao izazov kada smo videli na kom su nivou po pitanju srpskog jezika i kada su počeli redovno da idu u školu. Dugo su se stideli da pričaju. Ešer je zaista progovorio tek ove nedelje, a Teo je i dalje sramežljiv, objašnjavaju kako je Jovanov dečak, kako se on stidi. dobro prihvaćen od sredine i vršnjaka, ali i da su i sami Kanađani brzo prihvatili naš mentalitet, posebno nakon par rođendanskih žurki na kojima su imali priliku da vide kakva je srpska zabava.
“Bili su na dva rođendana, pa su videli koliko je ovde dobro piće, hrana, druženje… Onda su shvatili koliko je Srbija zaista dobra i lako su je prihvatili i zavoleli”, zaključuje učiteljica Jovanov, koja ne krije zadovoljstvo što je upravo njihovo malo mesto u blizini Svilajnca zapelo za oko Kanađanima koji su odlučili da ovde “preplove” okean i stvore novi dom.
(Telegraf.rs)
