Pet letova u julu desila su se u dva dana. Izraelski transportni avion leteo je dva puta zaredom tog 21. jula iz Beograda ka vazduhoplovnoj bazi Nevatim. Sledećeg dana, tri različita izraelska Lockheed C-130 aviona – registarskih brojeva 545, 663, 667 – posetili su aerodrom „Nikola Tesla“ da bi se ubrzo vratili u bazu Nevatim.
Istraživanje BIRN-a i Haaretz-a identifikovalo je još tri leta u avgustu – Air Force Boeing 707, registarskog broja 272, leteo je iz Niša u Nevatim 1. avgusta; još dva leta su se desila 20 avgusta, ovoga puta iz Beograda, ponovo isti Boeing 707, kao i Lockheed C-130, registarskih oznaka 420. Međutim, novinari nisu uspeli da potvrde vezu ovih letova sa zvaničnim izvozom oružja ili municije.
Svi letovi koji se poklapaju sa SDPR-ovim izvozom naoružanja ove godine desili su se nakon što je Međunarodni sud pravde 26. januara naredio Izraelu da spreči svoje vojne snage da čine ili podstiču na genocid nad Palestincima, a kao odgovor na tužbu za genocid koju je podnela Južna Afrika.
Od tada se situacija drastično pogoršala. Savet UN-a za ljudska prava 5. aprila ove godine podržao je poziv da se „zaustavi prodaja i dostavljanje oružja, municije i druge vojne opreme Izraelu“, a kako bi se „zaustavila dalja kršenja međunarodnog humanitarnog prava i povrede ljudskih prava“.
Glavni tužilac Međunarodnog suda pravde u Hagu 20. maja je odobrio i nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Nedavno, 20 juna, stručnjaci UN-a ponovo su pozvali države i kompanije da zaustave pošiljke oružja i municije Izraelu, tvrdeći da one mogu da “predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, i rizikuju saučesništvo države u međunarodnim zločinima, potencijalno uključujući i genocide”.
I nakon ovog apela, Srbija je nastavila izvoz naoružanja u Izrael, a što se vidi iz julske pošiljke vredne 7.3 miliona evra.
