Dugih 10 mjeseci, 16-godišnji Husein* je živio u istoj odjeći koju je nosio kada je priveden 3. oktobra.
Pantalone su mu još bile krvave kad su ga pustili.
Izraelske snage su ga 3. oktobra upucale u desnu butinu u stražarnici u blizini grada Hebrona na okupiranoj Zapadnoj obali.
Husein je pao na zemlju i vidio dva izraelska vojnika kako idu prema njemu. Tukli su ga, udarali nogama u glavu dok nije izgubio svijest.
Probudio se tri dana kasnije u bolnici, samo da bi shvatio da je podvrgnut operaciji i da će biti odveden u zatvor Ofer.
Prošlo je samo nekoliko dana prije nego što je Izrael započeo svoj kontinuirani napad na Gazu i posljednji put kada je u pritvoru dobio ikakvu medicinsku pomoć.
Ne mogu hodati
Hussein je jedno od stotina djece koju je Izrael zatočio tokom godina, a broj se dramatično povećao otkako je Izrael počeo svoj napad na Gazu 7. oktobra i intenzivirao svakodnevne racije i masovna hapšenja kampanje na Zapadnoj obali.
Nekada je volio ići u teretanu, izazivajući sebe da više diže. Takođe je voleo da igra fudbal sa prijateljima.
Sada šepa, potrebne su mu štake za hodanje i većinu dana provodi ležeći na dušeku.
Biće mu potrebna operacija implantacije zgloba kada završi odrastanje sa 18 godina.
“Zaista se borim… Više ne mogu pravilno hodati niti sustići nekog od svojih prijatelja”, rekao je Hussein za Al Jazeeru.
Medicinski nemar je samo jedan od mnogih oblika zlostavljanja, mučenja, ponižavanja i maltretiranja s kojima se palestinski zatvorenici suočavaju u izraelskim pritvorskim objektima, prema nekoliko grupa za ljudska prava.
Oni, zajedno sa agencijama UN, rasvjetljavaju sistematske zloupotrebe koje se sprovode.
Udruženje palestinskih zatvorenika dokumentovalo je više od 700 hapšenja djece od 7. oktobra. Trenutno se njih 250 nalazi u izraelskom pritvoru.
“Ovaj broj, posebno u poređenju sa prethodnim periodima, je veoma visok”, rekla je Amani Sarahneh, glasnogovornica Društva palestinskih zatvorenika.
Sarahneh je dodala da su djeca zlostavljana i mučena na isti način kao i odrasli palestinski zatvorenici.
“Palestinsko dijete će vjerovatno iskusiti svaku taktiku zlostavljanja koje vam padne na pamet”, rekla je ona, dodajući da ih izraelske snage koriste na palestinskoj djeci dugi niz godina.
Palestinski pritvorenici bivaju premlaćeni, izloženi hladnoći tokom dužeg vremenskog perioda i uskraćivani su im hrana, san, voda i medicinska njega, navodi se u prošlomjesečnom izvještaju Ureda UN-a za ljudska prava otkriveno.
Djeca danas žive “u stanju stalne gladi u izraelskim zatvorima”, rekla je Sarhaneh.
‘Samo da preživim’
Kada je Wassim izašao iz pritvora, imao je nedostatak vitamina, gvožđa i kalcijuma.
“Bilo je nemoguće živjeti u zatvoru”, rekao je.
“Tražio bih medicinsku pomoć svaki dan, ali… doktori se nisu pojavili, nisu ni postojali (u zatvoru)”, rekao je Wassim.
Obroci hrane takođe su bili uglavnom neadekvatni: Husein je rekao da će on i ostalih devet zatvorenika u njegovoj ćeliji hranu dobijati u “malujnoj plastičnoj čaši”.
“Bilo je dovoljno da nas održi u životu”, rekao je.
“Uglavnom je bio bijeli pirinač… ponekad je bio nedovoljno kuhan. Jeli bismo, bili siti pet minuta, a onda nastavili ostatak dana kao da smo postili.
“Molili bismo vodu i na kraju pili kontaminiranu vodu iz kupatila. Morali smo… nismo imali izbora”, prisjetio se on.
Izraelske zatvorske vlasti zatvorile su kantinu u kojoj su zatvorenici mogli kupiti hranu i osnovne potrepštine i uklonili električne uređaje, uključujući ploče za kuhanje i kotlove.
Huseinov otac Omar* rekao je da je veoma zabrinut za svog sina, posebno nakon 7. oktobra.
“Nakon rata u Gazi, kada smo čuli kako su stvari pale za Palestince u izraelskim zatvorima, bili smo shrvani”, rekao je Omar za Al Jazeeru.
“Plakali smo… dan i noć”, prisjetio se.
Omar se nadao da će Husein biti oslobođen u novembru kada su Izrael i Hamas postigli sporazum o privremenom prekidu vatre koji je uključivao razmjenu desetina palestinskih zarobljenika za neke od zatvorenika u Gazi.
Međutim, uprkos povredi, Husein nije pušten na slobodu.
“Oni su mu oduzeli djetinjstvo i ostatak života”, rekao je Omar.
Prema Omaru, mnogo tiši Husein se sada bori da se reintegriše u svoju zajednicu. U gomili, često će se povući u ćošak i često se budi iz noćnih mora.
‘Samo želim raditi i izgraditi kuću’
U gradu al-Mughayyir, u blizini Ramallaha, 8. avgusta je oslobođen još jedan palestinski dječak.
Ahmed Abu Naim, koji sada ima 18 godina, ulazi i izlazi iz izraelskih pritvorskih objekata od svoje 15. godine, ponekad je držan u administrativnom pritvoru – držan na period od šest mjeseci koji se može obnoviti pod izgovorom tajnih dokaza.
Došlo je do “neviđenog i zastrašujućeg skoka” u broju djece u administrativnom pritvoru, kaže Serhaneh iz Društva palestinskih zatvorenika, koji je rekao da je najmanje 40 djece zatvoreno prema široko kritiziranoj praksi.
Na pitanje da uporedi vrijeme koje je proveo u pritvoru prije i poslije 7. oktobra, Abu Naim je rekao: “Posljednji put kada sam uhapšen, bilo je drugačije; bilo je mnogo gore nego prije.”
Prvi put je uhapšen na dva dana. Drugi put je bio u pritvoru nešto više od godinu dana.
Treći put je proveo šest mjeseci u pritvoru.
Rekao je da mu je posljednje iskustvo bilo “1.000 puta teže”.
“Nisu nas drugačije tretirali jer smo bili maloljetni”, rekao je Abu Naim, koji se prisjeća da su ga žestoko tukli “toliko puta”.
“Čak su nas ponekad i poprskali gasom”, rekao je.
Noseći bejzbol kapu, pokušao je da govori hrabro, željan da izgleda i stariji i jači.
Abu Naim se oporavljao od šuge, kožne bolesti koja se proširila u zatvoru Megido, gdje je bio zatvoren.
„Higijenski standardi su bili katastrofalni. Nije nam bilo dozvoljeno da čistimo i nismo imali pristup sapunu ili deterdžentu”, rekao je.
U pretrpanim ćelijama često se nalazi duplo više zatvorenika nego što je predviđeno, a mnogi spavaju na podu ili na buđavim dušecima.
„Tamo su svi dobili šugu, uključujući i mene“, rekao je. Opet, nije bilo medicinskog odgovora na epidemiju.
“Naravno, nisu nam pružili nikakvu medicinsku pomoć. Morao sam sam da kupim lek kada sam došao kući”, rekao je.
Nakon 7. oktobra, pretresi ćelija su učestali, rekao je Abu Naim.
Kada su zatvorski čuvari ušli u ćeliju, svi zatvorenici su morali biti na kolenima, s rukama na glavi. U suprotnom bi “pustili pse da nas puste”, rekao je.
“Stražari bi udarili svakoga, nije bilo važno da li ste bili povrijeđeni kada su vas uhapsili. Udarali bi te u stomak, rebra, ramena”, rekao je.
Osim toga, posjete porodicama, kao i rutinske posjete advokata, također su “potpuno prestale”, rekla je Serhaneh iz Palestinskog društva zatvorenika, što je uticalo na ponašanje i moral među djecom pritvorenom.
Abu Naim nije imao pristup televiziji ili radiju koji bi pomogao da se provede vrijeme, posebno u prvih 50 dana izraelskog napada na Gazu.
„Nismo imali pojma šta se dešava u spoljnom svetu. Svaki mjesec ili dva čuli biste vijesti od novog zatvorenika”, rekao je.
“Moje selo su napali ilegalni doseljenici, a moj otac je upucan i ranjen, ali sam to saznao tek kada sam stigao kući”, dodao je.
Abu Naim je rekao da sada želi da radi sa svojim ocem na građevini umjesto da se vraća u školu.
Kao najstariji od desetero djece, uvijek je osjećao jak osjećaj odgovornosti prema svojoj porodici i njihovoj dobrobiti.
Kada su ga pitali o svojim snovima, rekao je: “Jednostavno, ne treba ga više uzimati”. Samo želim da radim i da izgradim kuću.”
*Neka imena su promijenjena radi zaštite identiteta ljudi.
